Thu. Oct 29, 2020
ћирилица /латиница

Цртице из живота Мише Семјана

Аутор: ФИЛТЕР/А.К.

Када је, један од најпознатијих сарајевских адвоката, одлучио да сагради кућу, није могао ни да замисли судбину тог здања у временима која долазе.

Михајло Миша Семјан, доктор права, био је један од најбогатијих и најцјењенијих сарајевских Срба између два свјетска рата. Чињеница да се о нашим славним прецима из тог периода мало зна, директна је пољедица комунистичке власти да се о том периоду говори штуро и углавном у негативном контексту. Оно што није могло да се избрише јесте траг који су ти људи оставили у историји града на Миљацки.

О Миши Семјану није остало доста података. Једним дијелом и због природе посла који је обављао. Био је један од најпризнатијих и најпознатијих сарајевских адвоката и у складу са својим позивом, није одавао тајне. Ипак, остало је записано да је својим средствима саградио купалиште на Кошеву, да је био у управи сарајевског аероклуба и да је био власник једне од најљепших сарајевских вила.

Адвокат без премца

Семјан је дуго година био један од најутицајнијих чланова адвокатске коморе у Сарајеву. Јерговићева “Прича о адвокатима” нам открива сљедеће. Име Михајла Мише Семјана може се наћи по сарајевским архивима, међу документима о судским парницама у којима су се као странке појављивале Митрополија дабробосанска, Врхбосанска надбискупија, Исламска заједница, или било који од православних, католичких и муслиманских вјерских главара у Сарајеву. Семјан је свима њима био адвокат, човјек од апсолутног повјерења, који је на крају, умјесто да напише мемоаре, све тајне свога посла, у четири ока испричане приче, судске анегдоте и судбине скривене испод одежди, турбана и титула, понио у свој сарајевски гроб.

Стари новински чланци нам говоре да је између осталих, био адвокат и чувеном сликару Спиридону Шпири Боцарићу. Наиме Боцарић је урадио слике за Љетниковац краља Александра у Хан Пијеску које му никад нису плаћене. Унајмио је Семјана и убрзо добио спор, па су у једном тренутку, по судском рјешењу, били заплијењени коњи из државне ергеле у Бутмиру. Краљевина је на крају исплатила Боцарића, али и исплатила 60.000 динара за трошкове процеса.

_______________________________________________________________________

Градитељ највећег сарајевског купалишта

Сарајево је некада имало своје велико купалиште- Језеро. Остао је траг кроз име сарајевског породилишта и посљедње тролејбуске станице, али и кроз старе фотографије.

Иницијативу да својим средствима изгради купалиште смислио је и послије обиласка многих европских сличних објеката спровео у дјело Миша Семјан.

Траг о овом пројекту оставио нам је угледни сарајевски архитекта Боро Спасојевић у свом ауторском тексту у Ослобођењу.

У сарадњи са машинском инжењером Бранком Ећимовићем, власником ремонтне фабрике авионских мотора АВИА на Грбавици (некад Стројорад), конструисана је брана са троја врата на ручно подизање. У љето 1932. почела је изградња базена између Пионирске долине и стадиона Kошево. Површина купалишта износила је више од 5.000 квадратних метара, са запремином базена од преко 10.000 квадратних метара, са просјечном дубином од два метра. Вода је долазила из Kошевског потока, пролазила кроз груби и фини филтер, гдје се таложио могући талог, те преко слапа у нагибу слијевала се у дјечији дио (плитки) и текла даље у Језеро, које је било неправилног облика са шкарпираним обалама обраслим травом. Дно је било поплочано каменим плочама. Главни улаз у купалиште био је из Нахоревске улице кроз велику капију са благајнама. С лијеве стране од улаза били су спортски терени за мале спортове, а са десне, у дужини од око 200 метара кабине, просторије за љекара и помоћно особље (чуваре, учитеље пливања итд.).

______________________________________________________________________________

Вила Семјан-свједок пролазности режима и идеологија

Вила је саграђена 1927. године и била је право архитектонско чудо у тадашњем Сарајеву. Kрасио ју је пространи врт француског стила са преко 2.500 ружа у предњем, те помало дивљи енглески врт са четинарима и базеном у задњем дијелу куће, у чијем је склопу била и осликана стаклена башта.

Како у новијој историји имена улица најбоље говоре о промјењивости идеологија на овим просторима, није лоше подсјетити се на адресе Виле Семјан. Овај објекат се у првих 70 година свог постојања налазио на 4 различите адресе. Када је саграђена у једном од најљепших дијелова града, вила се налазила у Соколској улици. За вријеме фашистичке творевине НДХ, та ће се улица назвати Усташка, немаштовито и празно, као и режим који је владао у тим годинама. У годинама након Другог свјетског рата, улица је понијела име по Бориши Ковачевићу, док данас та улица носи назив Мехмеда Спахе.

Миша Семјан је у својој вили живио и за вријеме НДХ и некако је успио да преживи у тим временима. Ослободиоци му нису опростили преживљавање па су га убрзо ослободили имовине.

Након што је избачен њен власник, у вилу се усељава Ауто-мото савез БиХ. Занимљиво је да се мало након завршетка градње, пред вилом у свом Крајслеру фотографисао Душан Јојкић. Велики заљубљеник у аутомобиле и учесник многих ауто-трка. Побједник је прве брдске трке на Требевићу 1927. године. Као да је Јојкић фотографисањем наслутио намјену зграде у неким будућим временима.

Оно што нико није могао да наслути је то да ће један дан у Вилу Семјан да се насилно усели СДА (Странка демократске акције) чија централа се ту и данас налази.

Баште одавно нема, ентеријер катастрофално промијењен, фасада урађена без икаквих консултација са струком, тако да је од Виле Семјан данас остало само име. И судски процес у коме законски насљедници траже поврат имовине.

Filter 2019