Wed. Oct 21, 2020
ћирилица /латиница

Утврђивање границе између Републике Српске и ФБиХ није хир, већ обавеза

Извор: Глас Српске

Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски мировни споразум потписан је у ваздухопловној бази Рајт Патерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо. БиХ је у новембру те 1995. године, након исцрпних вишедневних преговора, подијељена на два дијела – ФБиХ која је добила 51 одсто те Републику Српску која је постала власник 49 одсто територије некадашње СР БиХ. Линија која је утврђена у Дејтону, ни данас, четврт вијека касније није још овјерена.

Међа између Српске и ФБиХ описана је у Дејтонском споразуму, у чијем Анексу два је прецизирано да стране имају обавезу да успоставе заједничку комисију која треба да састави договорени документ који садржи прецизан технички опис међуентитетске линије разграничења. Прецизан опис, како су потврдили и у НАТО штабу у Сарајеву, који је насљедник некадашњег СФОР-а са којим су домаћи стручњаци након потписивања Дејтона почели да се баве међуентитетском линијом на терену, представља исправљање одступања од плус – минус 50 метара на оригиналној дејтонској карти која остаје мјеродавна и коначна у све сврхе.

И ту се, практично, стало. “Маркере” је одложило одбијање ФБиХ да сједне за преговарачки сто и подебља оно што је у Дејтону потписано. Након готово деценије мировања, ову тему поново је актуелизовала Српска, чија је Скупштина задужила Владу РС да настави раније започете преговоре са федералним колегама с циљем дефинисања граничне линије, а у складу са Дејтонским споразумом.

Експресно “не” опет је стигло из врха ФБиХ. И док њихови стручњаци и политичари тврде да ФБиХ није нити ће икада учествовати у било каквим разговорима за дефинисање граничне линије, тумачећи да у складу са Анексом два нема границе између два ентитета, већ међуентитетска линија која има искључиво административни значај.

Обавеза


Саговорници “Гласа Српске” истичу да наводи колега из ФБиХ нису тачни, сем у дијелу да не желе да причају о овој теми. Једина истина је, откривају, да је маркирање међуентитетске линије, која је утврђена у Дејтону, обавеза из тог међународног уговора те да је све друго кршење споразума, а што би требало да буде санкционисано.

У својству стручњака у преговорима у Дејтону учествовао је и Владимир Лукић, премијер РС у ратним годинама, а данас члан Сената РС.

  • Дио политичара у БиХ се толико занесе да забораве да су дужни да поштују одлуке, расправе, разграничења те дају неке своје оцјене. Чуо сам чак и да један политичар из ФБиХ каже да ће развалити Дејтон. Па замислите тог јунака. Он не може да схвати да је Дејтон међународни уговор који појединац не може да стави ван снаге. У Дејтону смо направили један међународни договор који је у Паризу потписан. Тамо су неке ствари веома важне. Утврђен је карактер рата, назив БиХ, односно ентитета. Утврђена је подјела БиХ. Сваки наш сељак зна шта је подјела, а према томе требало би да то значи и онај који хоће да води политику. Ми смо Босну подијелили на 49 наспрам 51 одсто. Подијелили смо површину с којом данас располажемо, а не ону за коју нисмо сигурни да је та. Наиме, прво треба утврдити спољну границу БиХ. Наш задатак, и једног и другог ентитета је да површине које смо добили разграничимо. Има ту одређене флексибилности, да се не руше куће, да се не пресијецају водотоци, односно да се грађанима не угрожава живот, али струка зна шта и како треба да ради. Ми смо и почели и урадили доста на утврђивању међуентитетске линије, али је остало незавршеног посла. Без обзира када ћемо утврдити спољну границу и доћи до праве подјеле, дужни смо довршити оно што смо у Дејтону зацртали и послије Дејтона почели радити. То је у интересу свих – рекао је Лукић.

Реагујући на ситуацију до које је дошло након захтјева из Српске, нагласио је да је код нас једноставно то тако и да је менталитет такав да када се нешто закува, често се пуца из празних топова.

  • Ово залијетање да се узме пољопривредно земљиште… Чуди ме да нису и шумско, па водопривредно, путно… А како то мисле узети. То је узурпација, односно да се Републици Српској смањи површина која јој је дата. Често су ми приговарали “па професоре добили сте пола БиХ, добили сте најљепши дио, па Ви сте добили земљишта, шуме, воде…” Па зар ћемо дио који је једном завршен, поново отварати, поново стварати међуљудске односе, али то је заправо један наставак. Жеља за хегемонијом, за оним што је Турска некада била у БиХ, мислим да би паметни људи требало тога да се одрекну – рекао је Лукић.

БиХ, како је поновио, је подијељена земља.

  • У БиХ се тачно зна шта је чије и у БиХ се тачно зна како се који ентитет зове. То ће се моћи промијенити када добију општу сагласност. У БиХ постоји један број недораслих политичара. Они кад не знају шта би радили, како би економски развијали своју средину, измишљају поједине пароле, пријетње да би се људи забављали о томе, али и да би уносили страх међу људе. Они који на страху граде свој имиџ праве страшну грешку. И себи и народу. С чиме ће руководити ако не буде народа? Нама су потребни добри међуљудски односи и можемо се кретати само у оквиру Дејтонског споразума. Дао је довољно ширине свима у БиХ. Линија између ентитета је договорена. То је обавеза. Нема нигдје подјеле, а да је није требало означити. И када дијелите парцелу, то буде означено. Пошто смо се подијелили, дужни смо линију означити да људи знају да не би са орањем, копањем, градњом прелазили на другу страну. Треба наставити оно на чему се стало након Дејтона, али ми смо такав свијет да се увијек нећкамо о нечему. Не би ово, не би оно, али ово је утврђено, прописано, закључено. То треба привести крају. То је дужности и обавеза – закључио је Лукић.

Међуентитетска линија разграничења је дужине 1.150 километара и захвата 42 општине Републике Српске, а цијепа тачно 279 катастарских општина и пролази и кроз 520 километара приватних посједа. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове је прије неколико година уложила велике напоре да се овај посао приведе крају. Сачињен је био чак и план маркирања међуентитетске линије разграничења, утврђене Анексом два Дејтонско-париског мировног споразума, а Влада Српске је усвојила закључак са планом да обавијести Савјет министара БиХ и Владу ФБиХ да заједно, у року од 30 дана формирају комисију која би описала линију разграничења како је предвиђено тим међународним документом.

Силајџићева интервенција


Тих година на челу РУГИП-а био је Тихомир Глигорић који се присјетио да је неких 60 километара међуентитетске линије обиљежено на терену око Добоја и на Добрињи на граници Источно Сарајево – Сарајево, али да недуго затим се стало из необјашњивих разлога.

За “Глас Српске” данас каже да се ништа није промијенило од тада, додајући да је то веома лоша порука јер је ријеч о обавези из Дејтона на којем почива данашња БиХ.

  • По Анексу два то је обавеза коју треба да ураде два ентитета. Негдје након рата, СФОР је заједно са геодетским управама урадио један дио линије, али тада је из политичког Сарајева то заустављено. Никада нису дали нити објашњење због чега се стало. Мислим да је то била интервенција Хариса Силајџића. Американци су, у међувремену, дали и опрему која је у то доба била најсавременија како би тај посао био завршен, али се није радило – рекао је Глигорић.

Републичка управа је, присјетио се, 2011. и каснијих година покушала са колегама из ФБиХ да прича на ову тему.

  • Направили смо “Плаву књигу”, дали им је на увид и рекли да је вријеме да пустимо политику, хајде да видимо ствари на терену са правног и стручног аспекта, спремни смо на корекције. Предочили смо им то. Тада смо радили на сваких 200 метара, такозване, ломне тачке ради лакше провјерљивости урађеног посла. У федералној Управи за геодетске и имовинско-правне послове нису имали примједбу на то. Били смо тада на добром путу да ми, као струка, тај посао завршимо – рекао је Глигорић и подсјетио да је и у вријеме посљедњег пописа становништва у БиХ 2013. године било неких проблема управо због неутврђене међуентитетске линије.

Оно што је тада Републичка управа урадила предочено је и Влади Српске.

  • Ако гледамо ствари из стручног угла, посао је завршен. Само треба да и са једне и друге стране схвате да је потребно извршити обавезу из Дејтонског споразума. Не улазим сада у политику, али Дејтон није шведски сто и да се узима само оно што се хоће. Република Српска је завршила све што је требало, надлежности су чак на некоректан начин преношене на БиХ. То могу рећи јер сам био у два мандата посланик у Парламенту БиХ, а када треба урадити ову линију, политичко Сарајево то неће да узме са стола јер им се не свиђа, док међународна заједница то толерише – категоричан је бивши челник РУГИП-а.

О овом питању, сматра, не треба пуно полемисати у политичком смислу.

  • Тада то добије другачију конотацију, јер је то једноставно међународна обавеза коју треба испоштовати према међународном уговору који смо сви прихватили – рекао је Глигорић, додавши да увијек постоји намјера из ФБиХ да се ентитетска линија повуче другачије него што је у Дејтону.

Актуелна директорица Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Босиљка Предраговић потврђује да је једна од посљедњих активности у вези са међуентитетском линијом разграничења закључак Владе РС од 22. јуна 2017. године којим захтијева од Савјета министара БиХ да покрене поступак с циљем формирања заједничке међуентитетске комисије за опис граничне линије између ентитета. Министарство правде Републике Српске је 21. јула доставило Савјету министара БиХ ту иницијативу.

  • Српска је у више наврата предлагала чланове за именовање у заједничку међуентитетску комисију за опис граничне линије, док представници ФБиХ никада нису доставили свој приједлог чланова па самим тим иста никада није ни именована – казала је Предраговићева.
Нетачне изјаве


За изјаве из ФБиХ протеклих дана, да нема основа у Дејтону за утврђивање међуентитетске границе, каже да нису тачне.

  • Дејтонским споразумом дефинисана је тачност положаја граничне линије између ентитета дефинисана у тачки 1. члана 4. Анекса 2. гдје се наводи: „Линија на мапи размјере 1:50.000 која ће се приложити у Додатку, а која линија одређује граничну линију између ентитета, те линија на мапи размјере 1:50.000 која ће се приложити у Додатку А Анекса 1-А а које линије одређују зону раздвајања између ентитета и линију договореног прекида ватре и њену зону раздвајања које Стране прихватају као контролне и дефинитивне, тачне су до отприлике 50 метара.” Тачком 2. члана 4. Анекса два споразума предвиђено је да “представници Страна могу, у координацији са и под надзором ИФОР-а, обиљежити горе описане линије и зоне. Коначну ријеч за постављање тих обиљежја имаће ИФОР. Те линије и зоне су дефинисане мапама и документима о којима су се сагласиле Стране, а не физичком локацијом обележја.” – навела је Предраговићева.

Након потписивања споразума било је неопходно приступити детаљној идентификацији граничне линије.

  • Овај задатак је дефинисан и самим споразумом у коме је у тачки 3. члана 4. Анекса 2. наведено: “Након ступања овог споразума на снагу, Стране ће основати заједничку комисију која ће се састојати од једнаког броја представника сваке Стране да би припремиле усаглашени стручни документ које ће садржавати прецизан опис граничне линије између ентитета. Сваки такав документ припремљен у току периода у коме буде размјештен ИФОР ће подлегати одобрењу команданта ИФОР-а” – закључила је Предраговићева.

Са проблемима због неутврђивања међуентитетске линије највише се боре они којих се то директно данас тиче. То су људи који живе на пограничним парцелама. На међи која још није овјерена.

Начелник Источног Новог Сарајева Љубиша Ћосић истакао је да се обраћао надлежнима на нивоу БиХ због ситуација које имају на терену, односно да је човјеку кућа у Федерацији, а гаража у Републици Српској. Има и обрнутих ситуација да су људи у Српској, а комуналије плаћају ФБиХ.

  • Имамо таквих насеља уз саму међуентитетску линију. Ако ико има жељу, вољу и потребу да буду ријешена та питања то су општине које граниче са ФБиХ, а то је нарочито изражено на овом нашем подручју јер су та рубна мјеста веома насељена – рекао је Ћосић који је сагласан са ставом Српске да Федерација блокира дејтонску обавезу.
Исправна одлука


Тихомир Глигорић сматра да је трећи закључак Народне скупштине Српске, о потреби обиљежавања међуентитетске линије, у потпуности на мјесту.

  • Политичко Сарајево је дигло галаму и истичу да треба да се придржавамо Дејтона. Па хајде да се вратимо на Дејтон који каже да то треба да урадимо, формирајмо комисију, у технолошком смислу опрема са којом располажу данас све геодетске управе у БиХ могу са прецизношћу од милиметар да ураде посао. Не видим разлог да се то у стручном смислу не уради и изврши обавеза повратка из другог анекса, на којем је међународна заједница инсистирала – закључио је Глигорић.
Проблеми повратника


Драган Станар, први човјек Оштре Луке, локалне заједнице која граничи са Санским Мостом, потврђује да доста повратника живи на линији Српске и ФБиХ која није јасно одређена.

  • Добро би било да то питање буде ријешено и да се тачно зна куда линија иде. То би људима знатно олакшало живот – закључио је Станар.
Filter 2019