Почеци производње пива у Сарајеву и прва пивара у Лукавици

Аутор: ФИЛТЕР/А.К.

На данашњи дан 1937. године, хиљаде грађана је испратило Ђорђа Вајферта на посљедње путовање. Иако је имао завидну биографију, ширим слојевима становништва је остао најпознатији по вођењу некад најпознатије пиваре на Балкану.

На овим просторима пиво се правило и пило још у раном средњем вијеку. Доласком Турака, питање производње и уживања алкохола постало је значајан друштвени проблем. Османска држава као теократска државна творевина се базирала на ставу ислама према алкохолизму и предузимала је мјере да се ова појава искоријени. Друштвени и политички процеси у XVIII и XIX вијеку донијели су промјене унутар турског државног система. Покренути су реформски процеси према којима Османска држава тежи да буде грађанска, а не теократска држава. Дух реформи утиче позитивно на производњу и размјену алкохолних пића.

Више извора говори о првим покушајима отварања пиваре. Теодор Kлаић, трговац из Јасеновца покушао је међу првима. Прво точење пива у Сарајеву најбоље је описано у чланку Kосте Мандића у “Југословенском листу” 1930. године. На основу њега сазнајемо сљедеће: У јесен 1863. године у Сарајево долази један богати трговац и индустријалац Јеврејин из Старе Градишке у Славонији, неки Фелдбауер. Боравио је у Сарајеву десетак дана, посјетио неколико пута валију Шериф Осман-пашу, купио ливаду и мало гаја у Kовачићима крај чифлука Али-бега Џенетића. Kад је, послије два мјесеца, опет дошао, била су с њим два мусафира и троја тешко натоварена теретна кола. Његови сапутници били су хемичар из Беча, машински мајстор из Загреба, а на колима која су страдала на путу који се градио од Брода до Сарајева били су котлови и машинерија за пивару. Послије тога, након пола године, у Сарајеву се почело точити домаће, сарајевско пиво. То је било 24. маја 1864. године.

Пивара је била смјештена код извора Ковачића потока те је због тога располагала довољном количином воде.

Фелдбауер се убрзо нашао у тешким проблемима које није успио да ријеши. Отпор локалног религиозног становништва и скретање потока утицали су на људе да слабије посјећују пивару. То је довело Фелдбауера у финансијске проблеме, па је он у јесен 1865. године затворио пивару. Натоварио је на кола машине и ствари и напустио Сарајево. Тако се затворила прва сарајевска пивара.

Године 1866, отворио је примитивну пивару Ристо Радуловић из Љубиња и то у Лукавици. Остало је записано да је ова пивара производила пиво слично “штајнбиру”. Међутим, ни она није била дугог вијека, јер је исте године у листу за вилајетске послове “Босна” објављен хуман гест овог трговца гдје пише да богати трговац Ристо Радул, који је прије неколико дана умро, оставио је у тестаменту у околини Сарајева, налазећу пивару на поправку исте хиљаду дуката, да се као што са задовољством чујемо од прихода исте непрекидно петеро дјеце у Европи на наукама изучава.

У опису Сарајева са околином из 1867. Игњат Сопрон спомиње пивару у Лукавици. Још да споменемо само у кратко љупку Лукавицу, долину, која се од Требевића западно пружа, и која се после по сахата хода са сарајевским пољем спаја. Она повећа зграда на потоку то је пивара, а она друга нови млин, који Сарајево с финим брашном снабдева. Оба подузећа први су покушаји у индустрији.

Али и Радуловићева пивара брзо је престала са радом. Након престанка са радом Радуловићеве пиваре, подиже трећу пивару 1870. године Словенац Андрија Гердоуч.

Бечки индустријалац Хајнрих Леви 1881. године направио је модерно уређену пивару у Сарајеву. Све три постојеће пиваре купило је 1893. године Дионичко друштво за прераду и вриједнију употребу пољопривредних производа и спојило их у ново предузеће под називом Дионичка пивара у Сарајеву.

Filter 2019