Српски динар-146. рођендан

Извор: Б92

Српски динар данас слави 146. рођендан, као стабилна валута која према оцјени водећих свјетских инвестиционих банака, није ни прецијењена ни потцијењена, а што је гаранција за повјерење грађана у националну валуту.

Крупан корак у успостављању и разради новчаног система Србије десио се 1873. године, када је за вријеме владавине кнеза, а касније српског краља, Милана Обреновића (1868–1889) донесен Закон о ковању српске сребрне монете. Овај закон је усвојен у Скупштини 29. новембра 1873. године, по старом, односно 12. децембра по новом календару, а кнез Милан га је потврдио већ наредног дана.

У складу са овим законом, 1875. године искован је први динар у сребру с ликом кнеза Милана на аверсу, у апоенима од 50 пара, 1 и 2 динара. Новчани систем, по овом закону, заснивао се на начелима и одредбама Париске новчане конвенције из 1865. године, на основу које је створена Латинска монетарна унија. Иако Србија формално није приступила Конвенцији, први динар је, сходно њеним одредбама, имао исти садржај сребра, тежину и димензије као и франак, одговарајући сребрни новац Француске и осталих земаља чланица Конвенције.

Значај поменутог закона јесте у томе што се њиме, први пут након средњовјековног периода, уводи самосталност новчаног система у земљи, иако је Србија још увијек била у формално вазалном односу према отоманској власти, подсјећају из Народне банке Србије. Прва новчаница издата у Србији везује се за почетак рада Привилеговане народне банке Краљевине Србије, који је 2. јула 1884. био обиљежен издавањем новчанице од 100 динара, плативе у злату, израђене по клишеу за резервну новчаницу од 100 франака Народне банке Белгије. Серија новчаница која је претходила поменутом издању, штампана 1876. уз сагласност Главне државне благајне Кнежевине Србије, била је намијењена финансирању српско-турског рата, али никада није пуштена у оптицај. Међутим, тек је са издавањем новчанице од 10 динара 1885. године, плативе у сребру, грађанство стекло повјерење у папирни новац, чије коришћење од тада, постепеним увођењем у оптицај нових новчаница различитих номиналних вриједности, постаје пракса.

Динар је била валута у Краљевини Југославији, социјалистичкој Југославији и Савезној Републици Југославији, а Србија га је замијенила српским динаром, док Црна Гора евром. Током периода хиперинфлације, 1993. године, Савезна Република Југославија издала је велики број новчаница са енормним номиналним вриједностима. Послије реформе спроведене почетком 1994, окончан је период необуздане инфлације.

Народна банка Југославије у периоду од 2000. до 2002. године издаје и пушта у оптицај нову серију новчаница измијењеног и унапријеђеног дизајна, насталу примјеном најсавременије технологије. У овом периоду динар је враћен на међународну сцену, јер послије више од једне деценије поново постаје конвертибилан. Са нестанком нове државне заједнице Србија и Црна Гора, Народна банка Југославије прераста у Народну банку Србије, која емитује новчанице намијењене оптицају на територији Републике Србије.

Традиција употребе новца на просторима данашње Србије веома је дуга и сеже у далеку прошлост. Најстарији примјерци потичу из VI-V века п.н.е. Први помен „српских динара“ налази се у архивским документима крајем 1214. године, у вријеме Стефана Првовјенчаног. Међутим, досадашња истраживања упућују на краља Радослава (1227–1234), који се сматра првим српским владарем који је ковао сопствени новац.

Данас су у оптицају новчанице и кованице са знаменитим ликовима из српске културе, науке и умјетности, попут Вука Стефановића Караџића, Петар Петровића Његоша, Николе Тесле, а пјесник и сликар Ђура Јакшић, био је један од познатих Срба који су осликали новчанице, као и Паја Јовановић.