Мира Каурин Трифковић оставила неизбрисив траг у паљанском Дому здравља

Аутор: ФИЛТЕР/В.Ч.

Прим. др Мира Каурин Трифковић, специјалиста интерне медицине, жена је која је оставила огроман траг у раду медицинских установа на подручју Пала.

Рођена је у Сарајеву 1949. године гдје је и живјела све до избијања рата. Основну и средњу медицинску школу, као и Медицински факултет завршила је у родном граду. Удата, мајка двоје дјеце.

Почеци у раду

По завршетку Медицинског факултета, запослила се у Дому здравља Пале гдје је прво радила у подручним амбулантама Прача-Реновица-Подграб и Мокро.

• Ту сам стекла драгоцјено искуство љекара опште праксе јер је рад у потпуности био самосталан са минималном опремом. По уговору са Министарством здравља, 1979. године, одлазим на двогодишњи рад у Либију. Тиме сам стекла услове да по повратку будем упућена на специјализацију коју сам завршила у року-1985.године. Након тога настављам рад у Дому здравља Пале, као специјалиста интерне медицине.

Ратни и поратни период

Избијањем рата остаје да ради као љекар у Дому здравља Пале.

• То је био један тежак и напоран рад за мене као и све остале раднике. Кадар се осипао, па су у то вријеме остала само 4 љекара, а обим посла се нагло повећао доласком избјеглица. Здравствени радници су поред посла у Дому здравља били обавезни одлазити на ратиште у склопу санитетске службе. Недостајало нам је свега и свакодневно смо се суочавали са тешким тренуцима ожалошћених породица погинулих и рањених.

За директора Дома здравља Пале постављена је 1995. године. Установа је била запуштена, без гријања, са заосталим дуговима и неадекватном и застарјелом медицинском опремом.

• Простор у којем смо радили је постао скучен јер су се морале основати и службе које прије рата нису постојале. Нисмо имали нити једно санитетско возило. Марљиво смо радили уз добре међуљудске односе које смо изградили у склопу нашег колектива, корак по корак и потешкоће су се превазилазиле.

Општина Пале, па у складу са тим и Дом здравља Пале, су били под санкцијама због чега је хуманитарна помоћ коју су други добијали овдје била ускраћена.

• Постављали смо задатке и планове које смо успјешно обављали у санирању објекта и набавке опреме као и санитетских возила. Изграђени су објекат са новоопремљеним одјељењем за гинекологију  и педијатрију, апотека за властите потребе и мртвачница , све то из властитих средстава. Опремљено је и одјељење за физикалну медицину ЦБР такође из наших средстава, док су остали Домови здравља опрему и остало углавном добијали донацијама.  Због добрих пословних резултата први смо ушли у програм имплементације Породичне медицине и тиме смо добили и средства за реконструкцију амбуланте.

За овако велику одговорност и постигнуте резултате, а били су видљиви, требало је много личних одрицања, рада и пожртвовања.

• Када се осврнем на тај дугогодишњи период  руковођења могу закључити да добар менаџер добрим планирањем може успјешно водити здравствену установу са којом ће бити задовољни и радници, али и корисници здравствених установа.

На функцији директора Дома здравља Пале остала је све до 2009. године.