Tue. Nov 24, 2020
ћирилица /латиница

Зорица Пенић објавила прву збирку поезије

Зорица Пенић, дјевојачки Тодоровић, из сарајевског насеља Враца, дуго је била наш суграђанин. Животни путеви су је одвели у Рогатицу гдје се удала и запослила у основној школи. Недавно је објавила своју прву збирку пјесама под насловом “Пољубац у осмијех”.

Осим што је професор разредне наставе, Пенићева је и професор српског језика и књижевности. У те воде усмјерила ју је љубав према књижевности. Прву пјесму написала је у четвртом разреду основне школе, а у изјави за рогатички општински портал откива више о својим пјесмама.

Људи обично имају погрешну перцепцију када је писање поезије у писању, сматрајући да све што сте написали осјећате или вам се десило. Ја црпим инспирацију најчешће у природи и у свему што ме окружује. Наравно, пишем и оно што осјећам”, појаснила је Пенићева тајне стваралачког процеса и додала да су све пјесме настале у скорије вријеме, током стваралачког периода који не наилази толико често.

Једна од пјесама које су проистекле из личних осјећања је “Степениште”.

Отишла сам у Сарајево да видим кућу у којој сам одрасла и гдје сам посљедњи пут видјела свог оца. Тако је настала пјесма “Степениште”. Неке туге не пролазе никада”, присјећа се Пенићева, наглашавајући да је једна од порука њене збирке важност сјећања на вољене.

Професор Горан Максимовић, са Филозофског факултета у Нишу, један је од рецензената збирке.

Можемо нагласити да пјесникиња сваком метафором и стихом, сваком строфом и пјесмом, као и читавим понуђеним пјесничким рукописом, настоји да обнови онај аутентични смисао пјевања и мишљења, трајања и постојања, као и вјеровања да лирика може одуховити рашчовјечено биће савременог човјека, васкрснути му вјеру и наду, а затим га извести на путеве истинског смисла постојања и стварања”, појаснио је Максимовић.

Пенићева закључује како је овом збирком пјесама жељела да поручи читаоцима да је иза себе најважније оставити само добро, како би нас и људи по добру памтили. Промоцију збирке у Рогатици приредиће до краја године. Поезију ће да пише и даље, али тренутно припрема роман који ће да се бави социјалним темама.

За крај Вам доносимо пјесму “Степениште”:

Степениште

Данас сам поново умрла,
Од болести од које се никад не опоравиш,
Од туге коју никад не заборавиш,
Али нисам заспала.

Данас сам поново умрла,
Због смрти једне од прије,
Што не може, и никад није
Могла да се заборави.

Данас сам поново умрла,
На прагу среће и туге,
Јер неке стопе друге
На прагу сам угледала.

Данас сам поново умрла,
И нећу никада више,
Ако се свака смрт избрише
И оде у заборав.

Filter 2019