Sat. Nov 28, 2020
ћирилица /латиница

БиХ плаћа милионске казне за неповучене кредите

Немарност својствена свим досадашњим властима у БиХ, коштала је грађане око 30 милиона евра, колико је исплаћено кредиторима од 1998. године до данас
Извор: Политика

Босна и Херцеговина више од двије деценије редовно плаћа енормно високе камате на кредите које су јој за реализацију различитих пројеката одобриле међународне финансијске институције и комерцијалне банке, а које она није на вријеме „повукла”. Та немарност и неодговорност, својствена свим досадашњим властима у БиХ, коштала је домаће пореске обвезнике фамозних око 30 милиона евра, колико је исплаћено кредиторима у периоду од 1998. године до данас. По основу такозваних пенала, само у првих девет мјесеци ове године исплаћено је више од три милиона и 250.000 евра.

Саговорници кажу да ситуација с одобреним иностраним кредитима чију „лежарину” плаћају грађани и од којих је, да су повучени на вријеме и потрошени на планиране пројекте, користи могло имати на стотине од укупно око пола милиона незапослених у БиХ, представљају само један од примјера који „потврђује колико је БиХ неуређена држава” у којој се не зна шта ко ради и у којој нико ни за шта не одговара. Доказ за то је, кажу они, и чињеница да у протеклих више од 20 година никада није званично покренута одговорност оних који су договарали и потписивали уговоре са кредиторима, попут Свјетске банке, Европске банке за обнову и развој, Европске инвестиционе банке и других међународних финансијских институција.

Златко Хуртић, економски стручњак и један од спољних сарадника у Влади Федерације БиХ, која је на име камата за неповучене кредите већ исплатила око 20 милиона евра, наводи врло конкретне разлоге због којих се БиХ нашла у позицији да страним кредиторима мора да исплаћује камату за новац који није ни узела.

„Током преговора олако су прихватани услови који се нису могли на време испунити. Друга ствар је то да се улазило у преговоре без претходно припремљених квалитетних пројеката (инфраструктурних углавном), тако да се, у тренутку одобравања кредита, није могло кренути са њиховом реализацијом. Тренутној ситуацији свакако је кумовао и нерад институција које су биле задужене да имплементирају одобрене кредите, почев од министарстава, одређених агенција и дирекција, па до јавних предузећа”, каже Хуртић, који у овој комплетној причи препознаје и трагове политичког утицаја и политичких проблема.

Члан Удружења економиста Републике Српске Милош Тодоровић такође сматра да су представници БиХ олако потписивали уговоре под условима које им је кредитор понудио, иако су били свјесни да немају припремљене пројекте и да средства неће моћи да повуку.

„У економији важи правило да онај ко прави уговор, тај влада ситуацијом. Међутим, у овом конкретном случају није било тако јер су представници БиХ потписали нешто на што не могу да утичу. Можда нису ни  били свјесни шта потписују и на што ће то изаћи”, рекао је Тодоровић.

И док на једној страни стоје кредити на које камату отплаћују грађани, политичари у БиХ се више од годину дана препуцавају око формирања власти, што за посљедицу има, између осталог, и то да је у касама надлежних институција „заробљено” више од милијарду евра, намијењених за реализацију пројеката на подручју цијеле БиХ. Та средства су блокирана због нефункционисања Парламента БиХ који уопште не засједа, а који би требало да усвоји прописе без којих је намјенско трошење „заробљене” милијарде евра могуће.

Filter 2019